Zorica Bamberger
Ne diraj zvezdu dok spava
drugo obradjeno i dopunjeno izdanje
Dieses ebook wurde erstellt bei
Inhaltsverzeichnis
Titel
Kapitel 1
Impressum neobooks
"Dajte vina, hocu loooom.."
Ja, kako to mi samo lepo kazemo, obozavam nasu narodnu
muziku. Iako su cak i sami pevaci narodne muzike objasnjavali,
u svojim izjavama, nama obozavateljima neupucenim u ovu tematiku,
da ova rec "obozavati" nekako ide direktno sa smrtnim grehom, jer
obozavati se sme samo Bog. Ova rec "obozavati" i potice od Boga,
( sam koren reci, takoreci). Oni koji, cak i samo malo, poznaju
gramatiku naseg jezika, znaju sta hocu da kazem.
I , svidjalo se to nama ili ne, imaju pravo! Mislim, narodnjaci.
A i ja, zasto ne?
Ranije sam mislila da se nas Bog raduje da postoji jos neko osim
njega ko je vredan obozavanja - na kraju krajeva, on nas je i napravio
po njegovom ugledu.On se raduje kada se mi volimo i postujemo, pa
makar to sto radimo nazivali i pogresnim imenom. Onim sto je samo
za njega rezervisano.
Da smo mi malo teski u spoznaji, njemu je vec odavno jasno..
Ali tako jednostavno - nije.
Ne obozavam nikoga, osim Boga samoga.
I to preporucujem svima.
Okanimo se obozavanja medju ljudima ili bilo kakvog lika,
vec koristimo za to reci tipa, "ja sam fan od..", "ja mnogo volim
toga i toga.." ja mnogo cenim rad toga i toga.." i sl.
A nigde, cak ni u Holivudu, ne postoji toliko osoba koje mnogo volimo,
cenimo rad ovog ili onog , veliki smo fanovi od jednog ili drugog
kao medju narodnjacima. Najcesce je to ova ili ona , jedna ili druga,
ali i muskarci iako bez botoksa i napumpanih grudi, minisuknji,
polugolih nastupa, u korak trce sa (i/ili za) ovim damama.
Obicno su se ljudi koji zive u gradovima podsmevali onima
koji zive na selu i koji su po pravilu glavna narodnjacka publika.
(Pa,Iipak, najveci koncerti se odrzavaju upravo u najvecim nasim
sadasnjim i bivsim gradovima). Bilo kako bilo, i oni u gradovima
a pogotovo, dakle, oni na selima, znaju sve o narodnjacima, ne samo
ono sto pevaju i sto je vezano prakticno za poslovnu stranu, vec
i sve drugo iz privatnog zivota: ko je koga ozenio, kada se ko
razveo, ko je koga prevario i sa kim, itd., lista je zaista duga
da bi se sve navelo.
Da, tako je.
Priznali mi to ili ne..
Oni pripadaju nasim zivotima vise nego sto mi sami to
priznajemo ili cak primecujemo.
Ko narodnu muziku slusa, on voli zapravo njih sve,
Pa tako i ja. Nekoga volim i slusam vise,
nekoga manje, ali svako od njih ima bar jednu pesmu koja
me cak u srce pogadja!
Dok Amerikanci obavezno imaju i samo svoh licnog
psihologa ili psihoterapeuta, sa kojim se slatko ispricaju,
izjadaju i iznesu sve sto im lezi na srcu i dusi - mi imamo nase
narodnjake!
Jedan u inostranstvu ziveci psiholog mi se poverio da u
nasoj zemlji ne bi imao od koga hleb da zaradjuje:
"Dovoljno je da upalim radio i vec posle prvih
pola sata, obradjena je gotovo svaka tema i najskrivenija tajna
duse i srca" - kaze.
Pa, kome onda treba psihoterapeut, da se sa njim isprica i
analizira sta se u dusi desava.!?
Otprilike ovako:
Zaljubljenost: Volim te ludo znaj, samo me pogledaj...
Prosidba: Hajde, hajde, milovanje moje, da se jutrom budimo u dvoje..
Nevernost: Nevera moja, bio si ti, zabluda moje mladosti..
Iskrenost: A ti se, blago meni, lepo vrati zeni..
Tuga posle raskida: Kako bi nam lepo bilo, da smo skupa kao prije..
Stanje depresije: Tugo, tugo, zasto trajes tako dugo..
Stanje manije: Zapalio bih celo selo..
Middlivecrisis: Dosadili mi smo jedno drugom, al`se zivi..
Nostalgija: Kuce male..
Rodoljublje: Od Vardara pa do Triglava ( da , da..)
(ili je ovo Nostalgija?)
Flert sa strancem. A Kleo se kleo...
Zabranjena ljubav: Bez Milane, moja ruzo..
itd, itd...
Sve su to teme koje se u zivotu psihoterapeuta i slicnih srecu
svakodnevno u pricama klijenata, sirom sveta.
Samo sto svet nema nase narodnjake. O
dnosno, ima ih, ali ih ne rezume..
Samo mi. Kakva privilegija!
Zato i trce jadni svaki slobodan,
trenutak kod psihologa.
Domaci zadatak za tebe, broj 1:
Napravi listu tvojih omiljenih pesama, koje su direktno
vezane za tvoju osobu, kao i dogadjaje iz tvog zivota.
Cevapcici
Ja zivim na zapadu, moj muz je (bio) Nemac i prvo sto sam
ga naucila kada smo se upoznali, bilo je nekoliko nasih
pesama: Bio sam pijanac, Ljubavnik na duge staze,
Jedna mala plava, i naravno Zoki, Zorule. Sa stranim naglaskom
pevane, ove pesme su mi zvucale jos lepse.
Drugo sto je od mene naucio je da kuva nas pasulj
prebranac. Na njegovo zahtevanje, jer je ovo jelo doziveo
kao pravi delikates, pa smo ga obicno kuvali i u veoma
svecanim prilikama, kao sto je docek Nove godine ili
rodjendan nekog od nas. A kada nas je njegova sestra posecivala,
koja je inace apsolutni vegetarijanac, obavezno sam morala
da kuvam nas pasulj, koji je i bez mesa veoma ukusan.
Doduse iako je dobio recept, dogovorili smo se da je najbolje,
kao i sve u zivotu, da svako radi ono sto najbolje zna, pa sam
samo ja kuvala prebranac.
Na ovom mestu ne mogu a da vam ne ispricam sta mi se nedavno desilo:
Bio je weekend i moja porodica i ja smo napravili jedan
kratki izlet. Odlucili smo da posetimo jedan zamak koji nije
daleko od nas. Vec na prvi pogled ovaj zamak budi divljenje i cak
se ni kralj jedne zemlje ne bi postideo da tu rezidira, iako je u proslosti
pripadao samo jednom grofu.Radi se o zamaku Seehof kod Bamberga.
Mi smo unapred razmisljali sta cemo uzeti za jelo kasnije u
njihovom restoranu, pominjale su se snicle na razne nacine i
nekoliko vegeterijanskih jela, kad me je moja starija cerka upitala:
"Mama, sta mislis, da li ovde sluze cevape?"
Ja sam samo tuzno pogledala prelepo zdanje
ispred mene i kao iz topa odgovorila:" Sigurno ne!
Ali jako lepo od tebe, moja devojcice, da mislis
na mamu i njeno poreklo.
I na cevape, naravno!"
Nakon razgledanja zamka, sedeli smo u restoranu i razgledali njihov
meni-kartu. Moja cerka je ponovo glasno uzviknula:
"Mama, pogledaj sta oni imaju!"
Pod rubrikom "Fit and Fine", stajali su ni manje ni vise nego
nasi cevapi - i to,dakle, ni manje ni vise nego pod rubrikom,
fina i dobra kuhinja. Fit znaci.. ah svi oni koji idu u fitness
studio znaju sta je fit.
Ne znam samo zasto sam sumnjala da se neko nase
jelo, pogotovo cevapi, ne moze naci na jednom svetskom
jelovniku luksuznog restorana?
Ko mi je uzeo moje rodoljubivo samopouzdanje? Ili sam samo
razmisljala kao i svako drugi na mom mestu? Zapravo, nas
cene mnogo vise nego sto to mi mozemo i da naslutimo.
Mnogo vise od nas samih, kako izgleda.
Ali i ti bi to isto odgovorio/la mojoj cerki, je`l da?
Meni nekako jedna misao ne da mira. Da li sam logicno odgovorila
ili sam jednostavno "programirana za negativno.
Takvi ljudi, zaista, postoje.
Ti, koji uvek negativno gledaju, na sebe ali i na druge, koji
traze dlaku u jajetu, pa cak i najboljim ostvarenjima
pronadju nesto sto ne valja ili nije po njihovoj volji,
sto ce iskritikovati i kao lose oznaciti.
"Danas sam celu kucu pocistila, sve blista, prozori
i ogledala, kupatilo i kuhinja, sa poda mozes
med da polizes, super, super... "- prica mi jedna
prijateljica,- " ali stvari u ormaru nisam jos
uspela da sredim."
Ovi nepospremljeni ormari su joj sve preostalo
vreme toga dana smetali da se opusti, bude
ponosna na sebe da je toliko toga uradila i jednostavno
uziva sa svojom porodicom. Na sto je ukusno jelo servirala,
svi cavrljaju o dogodovstinama tog dana, deca se smeju, a ona - ona,
doduse, ucestvuje u razgovoru, ali joj u mislima i dalje zuji
njen nepospremljeni ormar.
Jednom su nas, dok smo bili u srednjoj skoli, vodili na
predstavu "Solunci govore", koja je trebala da nam docara
dogadjanja proslih vremena i nase istorije. Sutradan na nastavi,
nasa profesorka je govorila o njenom razocarenju jer su
glumci delovali prazno i neuverljivo.
Moguce da je zaista tako bilo, predstava je izvodjenja vec
preko 300 puta. Da li su glumci te veceri zaista bili losi ili ne,
nije toliko bitno. Nijedan covek ove planete ne moze da da